ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ Патријарх Порфирије: Пут покајања је пут нашег узрастања

У недељу 8. фебруара 2026. године у Заветном храму Светог Саве на Врачару, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, служио је свету архијерејску Литургију, уз саслужење Његовог Преосвештенства викарног епископа јенопољског г. Никона; као и братства светосавског храма.

Након прочитаног јеванђелског зачала Патријарх Порфирије, се обратио сабраном верном народу, рекавши:

„Увек остаје чињеница да смо створени по слици и прилици Божјој и да у себи никада не можемо угасити носталгију и потребу за пуноћом. Та пуноћа се увек налази у Богу. Зато је овај син тек онда, када је додирнуо дно, могао да сагледа шта је, шта је имао, да горко заплаче и да у себи разбуди потребу за лепотом и за пуноћом која је одувек постојала у њему и која се није избрисала. У том тренутку он је васкрсао, он је оживео, иако је још увек телесно био далеко од оца. Он је већ тада доживео радост очевог дома и у покајању се враћа оцу, испуњавајући оно на шта Господ позива: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско.“ А старији син, иако показује спремност да живи у складу са очевом вољом, односно са Божјим заповестима, као и онај фарисеј из приче коју смо читали прошле недеље, сматра да је добар зато што испуњава вољу Божју и да зато треба да буде награђен. Он заборавља да је у очевом дому и да је све што има од оца, штавише да је све што је очево — и његово. А отац, распет између два сина, показује снисхођење, љубав и смирење. И један и други син у себи имају много лепоте и доброте, али обојица као искушење носе егоизам, самољубље и гордост. Зато, иако свако од нас може час да препозна себе у једном, час у другом сину, позвани смо да се угледамо пре свега на оца из ове приче коју смо чули у Јеванђељу по Луки. Позвани смо да живимо у смирењу и у покајању, али истовремено и да се боримо против охолости и ароганције у себи. Позвани смо да будемо милосрдни, да будемо увек спремни не само да загрлимо оне који нам долазе у сусрет и траже наш загрљај, већ и да, попут овог оца, идемо у сусрет другоме, отворене душе и раширеног срца. Нека би Господ дао да се, припремајући се за пост, трудимо да испуњавамо заповести Божје попут старијег сина, али да у исто време увек остајемо у Очевом дому, знајући да је пут покајања једини пут — пут нашег узрастања, пут непрестаног враћања своме извору и своме корену, те да, имајући милостиво срце, у смирењу и у радости славимо Спаситеља нашега, Господа Исуса Христа”, истакао је Патријарх Порфирије у беседи.

По завршетку Литургије у парохијском дому Храма Светог Саве, у оквиру акције добровољног давања крви коју организују Црвени крст Србије и Институт за трансфузију крви, ову акцију подржали су братство светосавског Храма, запослени у њему, као и многобројни суграђани, дајући добровољно крв.

Лепоти богослужења допринео је Хор Храма Светог Саве, појци, теолози, богослови и деца рипидоносци.