Од корена нашег духовног идентитета до вечности у Христу којој стремимо!

По благослову Његове Светости, а у организацији мисионарске делатности при Храму Светог Саве, настављен је пројекат “Православље и медицина”.

Вечерашња гошћа је била проф. др Светлана Вујовић, ендокринолог, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, директорка Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, начелница Националног центра за инфертилитет и ендокринологију пола, члан два светска борда: за ендокринологију и за менопаузу. Вишеструко је одликована, аутор је тридесет књига, посебно истичемо Прву српску медицинску енциклопедију. Са преко 700 предавања одржаних широм наше земље и света, професорка Вујовић се одазвала нашем позиву и приредила предивно вече под називом “Од православља преко Немањића до бескраја “.

На самом почетку, као дар љубави, једна од њених “беба” (професорка је, наиме, помогла да се роди 364 нових живота) извела је на виолончелу композицију “Сичилијана ” Габријела Фореа. Ово изненађење у извођењу Олге Станковић, ученице првог разреда музичке школе “Др Војислав Вучковић “, дирнуло је срце докторке и свих присутних.

Професорка Вујовић је својим излагањем отворила простор, не само знања, већ и дубљег размишљања на путу који надилази време – од корена нашег духовног идентитета до вечности којој стремимо. Кроз своје излагање није говорила само о хормонима или лековима, већ о човеку као целини и потреби да се негују и тело и душа. Истинско исцељење, сматра докторка, почиње онда када се човек врати себи, својим коренима и Богу, а истинска срећа само онда када се дарује другима!

Сала је била испуњена људима жељним знања, наде и утехе. Било је доста студената и средњошколаца, али су ту биле и уважене колеге са Медицинског факултета проф. др Лазар Давидовић и проф. др Весна Димитријевић Срећковић, као и велики број младих лекара. Сабрање различитих генерација сведочило је о живој потреби за оваквим сусретима.

Вече је било прожето осећајем заједништва – као да је свако од присутних понео део светлости са собом. Спојило се знање и вера, разум и срце, остављајући траг који тихо, али постојано, води ка бескрају.