Како се обележавају Бадњи дан и Бадње вече

Бадњи дан

На Бад­ње ве­че, ло­жи се бад­њак, мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, које символише Хри­ста и Ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља топли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. Благосиља се и освећује бадњак овај као символ дрвета крста, живота и васкрсења у спомен рођења Господњег а за освећење домова наших. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су пастири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек рође­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Има још јед­но ту­ма­че­ње: бад­њак је на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог Кр­ста. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Богороди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, ­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли мудра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Значај Христовог рођења?

По речима Светог Атанасија Великог Христос је постао човек да бисмо ми постали богови по благодати. У овом исказу Светог Атанасија стаје сав домострој спасења света и човека.

Бог је човека створио ни из чега и подарио човеку живот као дар. Из књиге Постања видимо да је човек створен по лику и подобију Божијем (Пост 1, 26-27). Ове речи представљају човека као биће заједнице, као личност која свој идентитет проналази у Заједници Духа Светог – Цркви у којој је Глава Христос (Кор 12,12). Сваки човек представља јединствену и непоновљиву личност, управо као што су личности Оца и Сина и Светога Духа. Ова „небеска Црква“ је узор и једини начин вечног постојања човека на начин на који Бог постоји. Тај начин постојања човек остварује у Цркви као заједници личности благодарећи и приносећи свет Богу у светој тајни евхаристије.

Сваки покушај човека да сам и својим силама себе спасе од смрти завршио се неславно као и покушај првоствореног Адама. Човек као творевина није у могућности да себи обезбеди превазилижење смрти као основне и највеће препреке своје створености. Управо се из тог разлога се вољом Оца, Син Божији оваплотио да би у својој личности сјединио тварно и нетварно да би на крају својим славним Васкрсењем победио смрт (Кор 15,26).